Mali žuti autobus 43,  prvobitno zamišljen za obuku džeparoša a kasnije i prevoz predškolske dece, igrom slučaja zapao je građanima Koteža da ih voza na najkraćoj gradskoj liniji. Sve bi možda i bilo u redu da ove zime nije stekao jednu čudnu osobinu. On se jednostavno plaši mraka. Čim padne mrak negde posle šest sati, njega jednostavno više nema. Nema doduše ni onih velikih, koji ga verovatno čuvaju negde na trgu ili našoj poslednjoj stanici. Tako  građanima Koteža ostaje da kod BIPA prebrojavaju autobuse za Borču dok se nepojavi naša plašljiva legenda puna ko šibica. Žao mi je malog, ali je stvarno došlo vreme da postane turistička atrakcija i vozi jednom nedeljno, a svoje mesto ustupi pravom busu.