ARAPSKO CARSTVO
Pre samo nekoliko meseci niko nije mogao ni da predpostavi da će doći do ovolike bure među Arapima. Niko, pa ni naši cenjeni politički i vojni analitičari.Lavina protesta započela je kao naivna pobuna naroda Tunisa. Diktator pravi grešku upotrebljavajući grubu silu, što dovodi do eksplozije koju je bilo nemoguće zaustaviti. Istu grešku ponavljaju i Mubarak i Gadafi. Samo je bahreinski vladar u stilu druga Tita rekao da su demonstranti u pravu, što mu je uz druge specifične okolnosti dalo mogućnost da se za sada spasi. Za razliku od druge polovine prošlog veka kada je televizija bila dominantno oružije medijskog rata, ovoga puta primat je preuzeo internet. Bila je ovo zapravo prva prava internet revolucija. Diktatore su zapravo srušili FACEBOOK i YOUTUBE prvi put pretvoreni u prave emitere vesti sa lica mesta nastalih pomoću mobilnih novije generacije. A koja je prava priroda ovih krupnih dogačaja? Na ovo pitanje je zaista teško dati odgovor. Ni Evropi ni Americi ovo sigurno nije odgovaralo. Režimi koji su pali, bili su uglavnom njihovi pouzdani partneri. Ni Rusi nisu imali dugoročni interes za ovakvu vrstu promena. Znači da kapisla nije došla sa te strane. Arapski narod je danas rasturen u više država. One zaista ne odražavaju pravu snagu ovog velikog naroda. Siromaštvo koje je suprotno sa ogromnim resursima koje ove zemlje poseduju potpuno je nerazumljivo. Tu je još i vera koja potpuno razumljivo teži da objedini ovaj narod, koji bi u tom slučaju predstvljao snažnu silu. Sve to mogu biti generatori ovih promena.Globalno ovo bi moglo da odgovara Kini. Arapsko carstvo moglo bi vremenom da postane njihov najbolji partner, jer imaju upravo ono što Kini treba. Nafta, prostor, blizina evrope, pare, gladno tržište, ljubav prema oružju. Upravo ovakvo carstvo kao parner moglo bi Kini da obezbedi titulu jedine globalne sile.
leto 2011.
